O knjizi

Rozenkrojcerski manifesti su se pojavili u sedamnaestom veku, ali ni do dan-danas nisu prestali da privlače pažnju, pogotovu Alhemijsko venčanje. U ponudama svetskih izdavačkih kuća, sada i na Internetu, nalaze se mnogi prevodi ovih dela; takođe su brojna i tumačenja, od autora koji su se za to osetili pozvani bilo na osnovu svog poznavanja alhemije ili hermetičke filozofije, bilo na osnovu stupnja sopstvene duhovnosti. Među njima ima i vrlo poznatih imena, kao što je na primer, Rudolf Štajner.

Namera ovog predgovora, međutim, nije bila da čitaocu servira ta postojeća, gotova rešenja; već da mu donekle približi vreme i okolnosti pod kojima je jedna duhovna poruka koja je, prenoseći se kroz mnoge epohe i razne kulture, menjajući neprestano svoju formu kako bi zadržala suštinu, iskazala sebe jezikom Bratstva Ružinog krsta. Zanemariti sopstveni uvid (i to na način duhovnih tumačenja jednog smrtnog čoveka koji nije ni prorok ni posvećenik), bilo bi, uostalom, u potpunom neskladu sa hermetičkim saznajnim principom, vrlo lepo pokazanim u drugoj knjizi Corpus hermeticum, kada se Hermes obraća Pimanderu, Bogu u sebi, sledećim rečima:

"Bilo je mnogo govora s različitih stajališta o sveukupnosti i o Bogu, ali su mišljenja bila protivurečna, tako da nisam mogao da razaberem istinu u tome. Hoćeš li mi ti, o Gospode, to protumačiti? Verovaću jedino onome što mi ti otkriješ."

Mnogi duhovni tragaoci verovali su i veruju da rozenkrojcerski manifesti mogu povesti čoveka da pronađe usnulog Boga u sebi, koji onda, napokon probuđen, počinje da mu se otkriva. - (Iz predgovora)

M. Krković