Sumporna kiselina

O knjizi

Pročitajte odlomak iz knjige

     Pozornica mediokritetskih zabava

    Na vešto stilizovanu pozornicu u romanu Sumporna kiselina Ameli Notomb smešta svoje junake - logoraše koji će odigrati grotesknu predstavu u ime svih jeftinih zabava koje su svoj vrhunac doživele sa tzv. rijaliti šouima. Pozornica je u literaturi često postavljana kako bi se omogućilo da se nešto odigra što u stvarnosti nije moguće - da se omogući slobodna igra, igra duha koji nije sputan zabranama. U ovom romanu imaćemo negativnu pozornicu na kojoj se odigrava baš ono što se odigrava u stvarnosti, ali naizgled u ekstremnoj varijanti.
    Delo je, naime, zamišljeno kao rijaliti šou, ali u koncentracionom logoru. Logoraši tj. učesnici, maltretirani od strane bezumnih plaćenika-kapoa, okruženi su bodljikavom žicom i kamerama dok producenti trljaju ruke, i o njihovim sudbinama odlučuju ,,dragi gledaoci". Shodno pravilima koncentracionog logora oni nemaju ime pa će tako glavna junakinja romana umesto Panonika nositi ime CKZ114. Šifra i brojke umesto imena jesu potiranje identiteta - ličnost više nije ličnost do šifra i broj, igračka u rukama organizatora i gledalaca, puko sredstvo manipulacije u ime mediokritetske zabave.
    Virdžinija Vulf je jednom navela da ono što nije zapisano i ne postoji. ,,Koncentracija" ( tako se zove ovaj šou u romanu) jeste zapisana i čita se širom otvorenih očiju. Ali iste moraju biti zatvorene za sve male i velike Koncentracije koje se odigravaju na našim malim ekranima. Jer krivi su svi - i oni koji gledaju, a oduševljavaju se, kao i oni koji gledaju, a tobože se sablažnjavaju jeftino uzvikujući:,,Ovo je strašno, dotakli smo dno života, svi smo mi dželati...", sem onih koji NE GLEDAJU!
    Ispostavlja se da poređenje takvog rijaliti šoua sa konc-logorom i nije tako ekstremna varijanta - sve vrste jeftinih zabava koje savremeno društvo velikodušno stavlja pred mladog coveka imaju za cilj da od njega naprave zombija, a takav čovek je dalje savršeno pogodan za svaki vid manipulacije.
    Moderno doba je doba spektakla i svakojakih prizemnosti, gde, kako se u romanu navodi, patnja drugih više nije dovoljna. A kada spektakl nastaje? Kada se dobrota i lepota ,,i budalaštine tome slične" zlu bace pod noge.
Sumporna kiselina, barem u ovom romanu, otrovna je smeša koja ruši takvu pozornicu... Mi smo na potezu.

Milena Đorđijević