Utešna partija
Autor: Milena Đorđijević, četvrtak, 17 decembar 2009
Objavljena Utešna partija Ane Gavalde
Ana Gavalda je trenutno najpopularnija književnica u Francuskoj. Dela su joj prevedena na preko trideset svetskih jezika i objavljena u milionskim tiražima. O fenomenu Gavalde govorila je prevodilac Ana Jovanović na konferenciji za štampu povodom predstavljanja novog romana Utešna partija, sa osvrtom i na Gavaldina ranija književna ostvarenja - Želeo bih da me neko negde čeka i Voleo sam je. Jovanovićeva je istakla da je Gavaldina popularnost rezultat njenog bavljenja svakodnevicom i samo naizgled beznačajnim stvarima koje mogu, u najboljem slučaju, prilično da nam zakomplikuju život, a u najgorem, da ga upropaste .
Dominantne teme u Gavaldinoj prozi su odnos roditelja i dece, ljubav, posao, novac, sumnje, usamljenost, savest... Njen stil je, u skladu sa temama koje obrađuje, jednostavan i jasan. Gavalda u intervjuima ne propušta da istakne kako i sama živi običnim, svakodnevnim životom i da je život njenih junaka mnogo zanimljiviji od njenog. Iako njene knjige dobro odslikavaju današnji svet, Gavalda ne gleda televiziju, ne sluša radio, ne zanimaju je banalne konverzacije.
U romanu Utešna partija bavi se ključnim problemom današnjice – nedostatkom vremena, kroz lik glavnog junaka Šarla, arhitekte. U intervjuu za časopis Muze, rekla je da nije namerno odabrala da piše o arhitekturi, već je naprosto shvatila da je junak koji je opseda arhitekta, i sa time je morala da se izbori. Pošto se u tu oblast nije mnogo razumela, kupovala je knjige inženjera i arhitekata koje su autobiografskog karaktera.
Utešna partija je stilski i narativno najsloženije Gavaldino delo, u kojem je i leksika prilagođena modernom izrazu, te otuda ima obilje idioma, slenga, žargona. U pomenutom intervjuu Gavalda objašnjava: „Čitava prva polovina knjige je haotična, rasparčana, neuravnotežena, a ja nisam mogla drugačije da je napišem jer sam bila on, a on je bio u takvom stanju. To je bilo veoma naporno za pisanje, i jasno mi je da su se neki čitaoci takođe namučili, ali ne mogu da kažem ništa u svoju odbranu: te su se reči nalazile u mom uhu i izneverila bih svog junaka da sam ih izmenila...“
Paideia je pored Utešne partije (u prevodu Ivana Šepića), objavila i Gavaldine romane Zajedno, to je sve (u prevodu Ivana Šepića), Voleo sam je (u prevodu Ane Jovanović), zbirku pripovedaka Želeo bih da me neko negde čeka (u prevodu Ane Jovanović) i roman za decu Trideset pet kila nade (u prevodu Gorice Todosijević).
Po njenim romanima Zajedno, to je sve, u režiji Kloda Berija, i Voleo sam je, u režiji Zabu Brajtman, snimljeni su igrani filmovi.
Poslednji put ažurirano: ponedeljak, 01 februar 2010
