Kuci
Autor: Milena Đorđijević, ponedeljak, 12 januar 2009
Predstavljeni Kucijevi romani U srcu zemlje i Majstor iz Petrograda
Džon M. Kuci (J.M. Coetzee) dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2003. i dvostruki laureat Bukerove nagrade – 1983. i 1999. Njegovi kratki i zagonetni romani nastaju iz uverenja da pisac mora imati smelosti da zamisli nezamislivo. Između redova, u onome što ostaje neizgovoreno, leži destilat osećanja kakav se retko sreće u savremenoj književnosti.
Roman Majstor iz Petrograda osvojio je italijansku nagradu Mondelo 1994, i Međunarodnu nagradu lista Irish Times 1995.
Pišem izopačenja istine. Biram krivudav put i vodim decu na mračna mesta. Sledim igru pera. Ovo su reči Majstora koji u jesen 1869, na vest o misterioznoj pogibiji svoga pastorka Pavela, stiže u Petrograd pod lažnim imenom. Pošto se uselio u Pavelovu sobu, upušta se u erotsku vezu s njegovom gazdaricom, a potom zakoračuje i u podzemni svet anarhističke zavere. Na kraju, Majstor ispisuje prve skice za svoj budući roman Zli dusi.
Knjiga osobene i nedokučive lepote, nalik na treptaje borealne svetlosti... Kuci je zašao u pukotine između činjenica i fikcije da bi stvorio hipnotičnu pripovest o odrazima stvarnosti u književnom delu. Napisao je i potresnu priču o tugovanju jednog oca za sinom... Opor, rečit prikaz ljudskog usuda, ali i prefinjeno, snažno, blistavo napisano lično zaveštanje. Mračnu viziju ublažava jedino vera da se život može pretočiti u umetnost. Ovo jeste umetnost. Bolji dokaz nam ne treba.
Piter Vilhelm, Sunday Times (London)
Vispreno manipulišući likovima drugog pisca, Kuci slika pakao u njegovoj duši iz koga se rađaju Zli dusi... Kucijev Dostojevski je amoralni Bog Otac – kroz svoje romane, on šalje u svet gomilu stradalnika koje posmatra s mešavinom bola i zadovoljstva... Kuci odlično shvata da je Dostojevski od Peterburga napravio sadomazohistički Diznilend, fabriku za proizvodnju «ruske duše». Stoga ove pustolovine FMD-a na njegovoj vlastitoj književnoj teritoriji imaju i svoju zabavnu stranu: Jesen besnoga s podnaslovom Problemi etike Dostojevskog.
Lav Danilkin, Афиша (Moskva)
U srcu zemlje je Kucijev drugi roman, objavljen u Kejptaunu 1976. Sve dijaloge u knjizi, izvorno napisane na afrikansu, sam pisac je preveo na engleski za britansko i američko izdanje. Roman je osvojio južnoafričku nagradu CNA.
Na zabačenoj afričkoj farmi, beli gazda i njegova kći Magda vrte palčeve čekajući da ovčija vuna poraste. Služe ih potomci izgubljenog plemena Hotentota, ni crni ni beli, već mrki ljudi, bruinmense. Magda je željna uzbuđenja, ali kad na imanje stignu dve nove neveste – najpre raskalašna maćeha, a potom i Klajn-Ana, mlada žena sluge Hendrika – ona se okreće protiv oca i sanja o krvavoj osveti. Anarhija koja iz toga sledi opisana je u Magdinoj strastvenoj i samoparodičnoj ispovesti u 266 slika. «Više nije potrebno da se brinem kako da ispunim dane. Prekršila sam jednu zapovest, a grešnici se ne dosađuju.» Magda opisuje i kritikuje samu sebe, mnogo bolje nego što bih ja to umeo. Njen život je ispunjen pogrešnom vrstom ljubavi; ona ume da voli samo vlastiti gnev, vlastito «nazubljeno» devičanstvo. Svaka životinja na farmi ima svoju ulogu: samo je ona izuzetak. Kao i farma, ta pustinja u njoj vapi za navodnjavanjem... Kuci je majstor istančane histerije.Anatol Brojard, New York Times (1977)
Poslednji put ažurirano: petak, 20 mart 2009
