Nove priče malog Nikole 2
Autor: Milena Đorđijević, četvrtak, 21 maj 2009
Nove priče malog Nikole, drugi tom
Mali Nikola je postao legendarni junak francuske književnosti za decu. Njegov nastanak vezan je prvobitno za vizuelnu umetnost. Naime, glavni urednik francuskog časopisa Mustik je 1954. godine zatražio od Žan-Žaka Sampea da napravi seriju humorističkih crteža na kojima će predstaviti nekog junaka i dati mu ime, što je Sampe i učinio, a nestašnog dečaka je nazvao Nikola. Ilustracije su postale vrlo popularne, našle su se i na naslovnoj strani časopisa te se javila potreba za stripom o Nikoli. Sampe je zamolio Gošinija da napiše scenario za taj strip, koji je doživeo veliku popularnost. Bio je stvoren pravi mali Nikolin univerzum sa ličnostima koje će se kasnije pojaviti i u pričama – otac koji stalno gunđa, majka koja ga teši, nervozni komšija koji stalno zadirkuje Nikolinog oca, Nikolin drug Alsest, ješni debeljko, učiteljičin miljenik Anjan...
Šezdesetih godina nastaju ilustrovane priče o doživljajima malog Nikole dvojice pomenutih genijalnih humorista. Prvobitno su objavljivane u časopisima, od 1960. i u džepnim knjigama, a 2004. i 2006. su u dve knjige sabrane sve one priče koje se do sada bisu pojavile u formi knjige, a koje je i Paideia objavila kao dvotomne Nove priče malog Nikole. Neke specifičnosti stripa mogu se preneti i na priče, koje predstavljaju jedan od bitnijih njihovih kvaliteta – Gošini je majstor eliptičnog stila i verbalnog dočaravanja gegova, kao što je to slučaj i sa Sampeom, ali u vizuelnoj sferi. Najveći šarm ovih priča je upravo u jeziku, koji je između kolokvijalnog i književnog. Pripovedane su u prvom licu, dakle iz Nikoline perspektive, čije je pripovedanje toliko uverljivo da su svojevremeno čitaoci bili ubeđeni da je Gošini otac brojne porodice ili učitelj. Međutim, Gošini je najveću inspiraciju našao u Sampeovim prepričavanjima svog vedrog i nestašnog detinjstva. 
Glavnu pozornicu radnje čine Nikolina porodica i škola. Zapravo, predstavljena je svakodnevica u svoj svojoj punoći. Iz nje se ne beži, iako ona nije idealna, ali jeste zdrava, i što je najvažnije upravo se kroz pogled malog đaka ističe vrednost ovih institucija. Nikolina perspektiva, kao dečija perspektiva, lucidna je, inteligentna, radoznala i tim pogledom on gleda na svet odraslih, ne bez blage ironije, jer odrasli ponekad ostaju gluvi za dečije stvarno nestvarne probleme, kako to navodi Ana Gošini, ćerka Renea Gošinija, u predgovoru drugog toma Novih priča Malog Nikole. U delu je predstavljeno jedno naivno, spontano i nevino doživljavanje sveta, iz kojeg nije potrebno bežati u virtuelnu stvarnost koju, po uzoru na video igrice, nude brojna dela anglosaksonske književnosti za decu.
Osim u Francuskoj, Nove priče malog Nikole su doživele veliku popularnost u zemljama u kojima su prevedene. Primera radi, u Poljskoj je prodato više od pedeset hiljada primeraka, a u Nemačkoj je samo audio izdanje ovih priča prodato u više od sedamdeset hiljada primeraka. Drugi tom za srpsko izdanje prevela je Sanja Žiro Pantelić, koja je istakla da bi mali Nikola sada imao više od 50 godina, ali da njegova popularnost nikada nije prestala, jer humor njegovih autora nema ni vremenske niti prostorne granice. Ona smatra da je to svevremeno delo, i njegova saglasnost sa svetom ista je danas kao i pre pola veka, jer su ljudske naravi, ćudi, dečija mašta - isti.
Nove priče malog Nikole 2 obuhvataju 45 priča na radost onih koji su već postali Nikoličini fanovi.
Gošini je, inače, našim čitaocima već odavno poznat po svojim junacima iz sveta stripa, kao što su Asteriks, Talični Tom, Iznogud i Umpah Pah.
Po ovim pričama će biti napravljen film u režiji Lorana Tirara, a dečaka će glumiti Maksim Godar. Francuska publika će imati prilike da vidi ovaj film od 30. septembra 2009.
Poslednji put ažurirano: četvrtak, 21 maj 2009
