Remon Keno - Stilske vežbe

Autor: Milena Đorđijević, ponedeljak, 29 jun 2009

AUTOBUS PUN STOP MLADIĆ DUG VRAT ŠEŠIR GAJTAN PREKOR NEPOZNAT PUTNIK STOP PITANJE PRIGNJEČENI  DODIR STOP MLADIĆ SMESTA PRESTA S GLASOM PROTESTA ZBOG SLOBODNOG MESTA STOP 14H STOP MOMAK SLUŠA MODNE SAVETE DRUGA STOP PREMESTITI DUGME STOP POTPIS ARKTURUS

Odlomak iz Stilskih vežbi 

Beleška

U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.

Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: „Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu.“ Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto.

San

Imao sam utisak da je sve oko mene zavijeno nekom sedefastom maglom i da stvari zadobijaju neodređeno i dvostruko značenje. A iz te mutne realnosti izdvajao se dosta jasno jedino lik jednog mladog čoveka čiji je dugačak vrat već sam po sebi nagoveštavao neki u isto vreme bedan i bundžijski karakter. Traku na njegovom šeširu zamenjivala je pletena uzica. On je posle počeo da se svađa s nekim koga nisam mogao da vidim, a zatim je, kao ponesen strahom, jurnuo u neki mračan hodnik.

Malo kasnije ga ponovo vidim u snu kako, tobože, korača po sunčanom danu negde oko stanice Sen Lazar. Nalazi se kao u društvu nekog svog kompanjona koji mu kaže: „Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaput.“

Tu sam se onda probudio.

Precizno

U autobusu na liniji S, dugom 10 metara, širokom 3 metra, visokom 6, na 3 km i 60 m od polazne stanice, u trenutku kada je bio pod opterećenjem od 48 ličnosti, tačno u 12 časova i 17 minuta, jedna ličnost muškog roda, stara 27 godina 3 meseca i 8 dana, visine 1 m i 72 cm, težine 65 kg, broj šešira 35 cm, dužina pantljike 60 cm, obrati se jednom čoveku od 48 godina, 4 meseca i 3 dana, visine do 1 m i 68 cm, težine 77 kg, sa 14 reči čije je ukupno trajanje bilo 5 sekundi i koje su aludirale na prisilno premeštanje od 15 do 20 centimetara. On zatim sede na nekih 1 m i 10 cm dalje.

Ravno 57 minuta kasnije on se nalazio na 10 metara od stanice Sen Lazar, ulaz u predgrađe, i šetao se tamo-amo stazom od 30 metara dužine, a sa jednim drugom od 28 godina, visine 1,70 m, težine 71 kg, koji mu je dao savet od 15 reči: da premesti u pravcu zenita jedno dugme od 3 centimetra u prečniku.

Negacije

To nije bila ni lađa, ni avion, nego neko suvozemno saobraćajno sredstvo. To nije bilo ni ujutro, ni s večeri, nego u podne. To nije bila ni beba, ni starac, nego mladić. To nije bila ni traka, ni pantljika, nego pletena uzica. To nije bila ni procesija, ni gungula, nego metež. To nije bio ni prijatan, ni zao čovek, nego prznica. To nije bila ni istina ni laž, nego izgovor. Nije ni stajao, ni ležao, nego je hteo da sedne.

To nije bilo ni uoči tog dana, ni sutradan, nego još istog dana. To nije bila ni stanica Nord, ni stanica PLM-a, nego stanica Len Lazar. To nije bio ni roditelj, ni neznanac, nego prijatelj. To nije bilo ni psovanje, ni sprdnja, nego modni savet.

Homeoptote ili cica-mica

Jednog dana, ravnodnevica, sedoh u kolica, mala šetnjica, kad jedna ptičica, s lica prava majmunica, šijica ko iglica; balava mu vilica, glavica ko čuturica, pa neka smešna kapica, na njoj mašnica-uzica. Jedan čičica poče da ga gica i laktom golica u predelu porebricâ; zato onaj ko iz hica: „Prznica! Sa mnom nema cica-mica, bez vica!“ No oštrica posta trica čim stražnjica-ulizica ugleda: stolica-slobodnica s nekoliko flekica od tuđih zadnjica.

Ne prođe ni zerica, pozornica: stanica Svetica Lazarica, kad šta vidi zenica: ista ona stenica, nova mu je smernica jedna dugmoternica sa kaputa-dernica.

Sonet

Ćosav kao tanjir, s kapom i pokunjen,

Jedan kržljav klipan s vratom poput vrča

Spremaše se dugo, sred svagdašnjeg grča,

Na taj autobus, najčešće popunjen.

Devetka, desetka, il’ je možda to S.

Platforma, klimava poput zvečke dečje.

Naleže gomila na grudi mu zečje,

A buržuji besni pale cigar „londres“.

Mlad žirafon, pomenut u prvoj strofi,

Nađe se u gužvi gde je svako „fin“,

I gde svako teži tuđoj katastrofi.

Da se spase muke razroke na putu,

Sede. Vreme teče. Zatim jedan fakin

Gledao mu dugo dugme na kaputu.

Preveo sa francuskog: Danilo Kiš

Poslednji put ažurirano: ponedeljak, 29 jun 2009